logo

Eat 2 live

Zdrav način života.
Radno vreme:
Monday - Friday 12:00PM - 18:00PM
Saturday - Sunday CLOSED
Top

Da li postoji nešto što mediteranska dijeta ne može da izleči?

Ishrana bogata masnim ribama, svežim povrćem i koštunjavim plodovima, uz smanjeni unos crvenih mesa i mesnih prerađevina, smanjuje rizik od demencije za 35%

Blagotvorni efekti ovakvog načina ishrane već su se pokazali u smanjenom riziku od najsmrtonosnijeg oblika kancera dojke i ADHD-a (poremećaja smanjenja pažnje usled hiperaktivnosti), a najnovije studije pokazuju i povoljan uticaj na moždane funkicije. Ispitanici koji su se pridržavali ovog popularnog načina ishrane u 35% manje slučajeva su imali loše rezultate na kongnitivnim testovima – što je jedan od ranih simptoma demencije. I kada se izuzmu faktori kao što su pušenje, smanjena fizička aktivnost i socijalno-ekonomski status – što su sve potencijalni okidači demencije – ovi rezultati su verodostojni.

Najnovijim istraživanjem obuhvaćeno je skoro 6.000 ispitanika. Pre toga je na Univerziteta u Mastrihtu, u Holandiji, ustanovljeno da mediteranska dijeta smanjuje rizik od najopasnijeg oblika kancera dojke za 40%, a stručnjaci sa Univerziteta u Barseloni takođe veruju da hranljive materije koje sadrži ovaj način ishrane štite decu od poremećaja smanjenja pažnje usled hiperaktivnosti. Na Univerzitetu u Kembridžu je čak ustanovljeno da bi putem ovog načina ishrane bilo sprečeno oko 2.000 smrtnih ishoda srčanih napada i moždanih udara godišnje. Istraživači sa Neuromedicinskog instituta u Poziliju, u Italiji, preporučuju lekarima da prepisuju maslinovo ulje, povrće i koštunjave plodove umesto lekova za smanjenje holesterola u krvi, da bi smanjili rizik od srčnog udara.

Dr Claire McEvoy, koautorka studije urađene na Kalifornija Univerzitetu, kaže da se korisnost zdravog načina ishrane pokazuje i na kliznoj skali: „Čak i umereno pridržavnje pravila ishrane koja sadrži malo zasićenih masti, kao i procesovanog brašna i šećera, mogu da uspore opadanje kognitivnih funkcija. Dobre masti su važne, a one se nalaze u ribi i dobrim vrstama mesa, za razliku od crvenog mesa, jer odlično deluju na mozak.“

Studija sprovedena na Univerzitetu Kolumbija, čiji se rezultati poklapaju sa obimnim israživanjem predstavljenim na Međunarodnoj konferenciji Alchajmer asocijacije u Londonu, pokazala je da loš način ishrane može da dovede do smanjenja zapremine mozga.

Tri zlatna pravila su: unositi više voća i ribe, a manje gaziranih pića, manje mesa i mlečnih proizvoda, a više žitarica, mahunarki i koštunjavih plodova, uz korišćenje „zdravih“ masti, kao što je maslinovo ulje. Svaka od ovih stavki smanjuje rizik od nastajanja predkancerogenih polipa na debelom crevu, a sve tri zajedno smanjuje ovaj rizik za čak 86%, prema nalazima izraelskih stručnjaka. Čak i konzumiranje dve ili tri vrste preporučenih namirnica, npr. maslinovog ulja umesto putera, prepoloviće rizik od nastajanja polipa. Kolorektalni kancer se dovodi u vezu sa visokim unosom crvenog mesa, alkohola i visokokalorične hrane. Mediteranska dijeta najbolje utiče na osobe koje konzumiraju najviše jedno alkoholno piće na dan (za žene), odnosno dva (za muškarce), kao i nekoliko porcija voća i povrća i jednu porciju integralnih žitarica dnevno i do četiri porcije ribe sedmično.

Dr Vanja Ražnatović