logo

Eat 2 live

Zdrav način života.
Radno vreme:
Monday - Friday 12:00PM - 18:00PM
Saturday - Sunday CLOSED
Top
mali obroci

Malim obrocima do smanjenja težine

Upoređivanjem snimaka mozga pomoću skenera, ustanovljeno je da su osobe koje jedu “malo a često” manje sklone visoko kaloričnim zalogajima između obroka od osoba koje uzimaju tri velika obroka

Nova studija je analizirala snimke mozga skeneru da bi objasnila zbog čega se uzbudimo kada ugledamo hranu u restoranu, a budemo razočarani kada shvatimo da to nije naša porudžbina.

Istraživanje je pokazalo da neuroni koji su odgovorni za osećaj gladi bivaju jednako umireni kada vidimo ili namirišemo hranu, kao i kada je jedemo

Ali posle samo 200 sekundi „neuroni gladi“ se reaktiviraju i šalju signal od želuca ka mozgu da smo opet gladni

Istraživači sa univerziteta u Pensilvaniji veruju da se uzimanje manjih obroka tokom čitavog dana može potisnuti aktivnost ovih neurona

Istraživanje je imalo za cilj da utvrdi razlike između bioloških efekata gledanja ili mirisanja hrane i konzumiranja hrane na smanjenje aktivnosti neurona koji signaliziraju osećaj gladi, tzv. AgRP.

Hipotalamus, koji se nalazi u mozgu, kontroliše osećaj gladi i u njemu se nalaze neuroni koji su za to zaduženi. Prethodna istraživanja, obavljena na miševima, utvrdila su da su AgRP neuroni izuzetno aktivni kada je životinja gladna. Međutim, aktivnost ovih neurona se smanjuje ili potpuno blokira kada životinja omiriše hranu ili dok jede.

Zatim je ustanovljeno da je jedini način da se obuzda aktivnost ovih neurona da se telo snabdeva kalorijama i hranljivim  materijama putem hrane.

„Osećaj gladi može biti veoma neprijatan i postoje neuroni čiji je zadatak da ga ublaže“, kaže  J. Nicholas Betley, vanredni profesor na univerzitetu Pensilvanija.

Najnovija studija je dokazala da kada su miševi dobili hranu, njihova moždana aktivnost se naglo smanjila i zadržala se na niskom nivou tokom jela i nakon obroka. Međutim, kada im je ponuđena hrana koju ranije nisu jeli, kao npr. želatin sa ukusom jagode bez kalorija, prizor i miris hrane nisu imali nikakvog efekta na nivo aktivnosti njihovih AgRP neurona.

Nakon što su miševi pojeli žele, aktivnost neurona gladi se smanjila, ali je to stanje trajalo samo 200 sekundi. Drugi test, u kome je korišćen žele sa kalorijskom vrednošću, pokazao je dugotrajnije smanjenje neuronske aktivnosti nego u prethodnom slučaju. A nakon višekratnog izlaganja hrani, miševi su doveli u vezu žele sa osećajem sitosti, a testovi su pokazali da je aktivnost njihovih neurona obuzdana samim prizorom ili mirisom te hrane.

Kada se ovi neuroni aktiviraju, oni vam u stvari govore: „Što pre uzmi hranu; ti gladuješ“. Oni funkcionišu kao osetljivi alarm. A ono što je ova studija dokazala jeste da su hranljive materije primarni regulatori ovog alarmnog sistema.

Profesor Betley i njegov tim su zaključili da je davanje miševima kombinacije hormona koji se normalno luče tokom varenja u velikoj meri umirila aktivnost ovih hormona, ukazujući na potencijalne strategije u terapiji gojaznosti i sklonosti ka prejedanju.

Međutim, dok se terapija koja je uključivala ove hormone pojedinačno pokazala uspešnom kod ljudi, delotvorne kombinovane doze su često izazivale mučninu. Naprotiv, koktel od tri hormona kod miševa nije izazvao negativne propratne pojave, verovatno zato što su im davane male doze.

Ovi naučnici nameravaju da dalje istražuju načine na koje ovi hormoni koče aktivnost AgRP neurona, i da pokušavaju da izazovu njihovo lučenje imitiranjem prisustva hranljivih materija u želucu.

Pretpostavka je da konzumiranje manjih obroka u toku čitavog dana može zadržati aktivnost hormona u okviru vrednosti koje ne stvaraju osećaj da telo gladuje. Prethodne studije su pokazale da česti manji obroci pomažu održavanju nivoa šećera u krvi, što je od presudne važnosti u borbi protiv dijabetesa i gojaznosti.

„Možda možemo da osmislimo bolje kombinacije hrane i bolje rasporede obroka, da bismo izbegli da se u devet sati uveče bacimo na pakovanje Oreo keksa, nakon što smo se celog dana hranili ispravno,“  kaže profesor Betley.

Kako uzimanjem 6 malih obroka u toku dana možete izgubiti prekomernu težinu?

Ustanovljeno je da je delotvorinije pojesti šest malih obroka, nego tri velika obroka, ukoliko želite da oslabite.

Česti obroci, približno iste kalorijske vrednosti,  bolje održavaju nivo šećera u krvi.

Redovno žvakanje isto tako ublažava glad gojaznih osoba ili osoba sa rizikom od dijabetesa.

Smanjenje nivoa šećera krvi znači da je smanjenje telesne težine dovelo do bolje kontrole glukoze.

Bez obzira na to, stručanjaci kažu da ne postoji jedinstvena formula za sve i da redukcione dijete ne mogu biti po istom receptu za svakoga.

Dr Vanja Ražnatović